Према подацима Светске здравствене организације, процењује се да је крајем 2018. године било 37,9 милиона људи у свету који живе са ХИВ-ом. Због те чињенице као и податка да је ХИВ одговоран за 32 милиона људских живота до сада, он остаје један од водећих јавно здравствених проблема.
Ипак, са порастом могућности за спровођење ефикасних мера превенције, лечења и неге укључујући и тзв. опортуне инфекције, ХИВ инфекција се може контролисати уз могућност инфицираних особа за дуг и продуктиван живот.
Као резултат уложених напора за одговор на ХИВ инфекцију у 2018. години 62% одраслих и 54% деце који живе са ХИВ-ом у земљама са ниским и средњим приходом, примило је антиретровирусну терапију (АРТ). 82% трудница и породиља са ХИВ инфекцијом је примило АРТ чији је задатак да штити њихово здравље али и да обезбеди превенцију преношења инфекције на новорођену децу. Па ипак, услед пропуста унутар појединих здравствених система и недоступности неопходне терапије и одговарајуће неге у 2018. години од последица ХИВ инфекције умрло је 770000 људи широм света, а 1,7 милиона је новоинфицираних случајева.
Популације особа у повећаном ризику од ХИВ инфекције су: мушкарци који имају сексуалне односе са мушкарцима, интравенски корисници дрога, затвореници, сексуалне раднице и њихови клијенти као и трансродна популација.
ХИВ инфекција открива се рутинским тестом са могућношћу добијања резултата истог дана. Тестирање се препоручује како особама у већем ризику од настанка инфекције тако и осталима, како би утврдили свој ХИВ статус.
ХИВ/АИДС је и даље неизлечива болест. АРТ обезбеђује контролу репликације (умножавања) вируса и спречава пренос инфекције са зараженог на друге особе. Према истом извору, у периоду од 2000-2018 године број нових случајева ХИВ инфекције опао је за 37% а смртност услед ХИВ-а за 45%, са 13,6 милиона сачуваних живота захваљујући антиретровирусној терапији. Ово достигнуће је резултат труда уложеног кроз бројне националне програме за превенцију ХИВ-а, потпомогнутих активностима разних удружења и интернационалним партнерством у глобалној борби против ове болести.
Поводом обележавања 1. децембра планира се организација бројних здравственоваспиних активности, поготово у популацији деце и омладине, како би се скренула пажња на значај очувања здравља, превенцију ризичних стилова понашања као и заначај тестирања у раној детекцији ХИВ-а.
др Весна Миловановић,
спец. социјалне медицине