ХИВ инфекција је обољење које напада имуни систем особе , посебно тзв. ЦД4 ћелије беле крвне лозе смањујући отпорност организма и излажући га дејству различитих инфекција (инфективне болести и ТБЦ, малигна обољења).
Према процени Светске здравствене организације, крајем 2019. године око 38 милиона људи живело је са ХИВ инфекцијом. Од тога 68% одрасле популације и 53% деце прима антиретровирусну терапију (АРТ) која има за задатак да успори напредовање болести и спречи преношење вируса на друге особе.
У 2019. години, према подацима СЗО било је 1,7 милиона новозаражених особа и 690000 смртних исхода који се везују за ово обољење. С обзиром на већ познате главне факторе ризика за настанак ХИВ инфекције (незаштићен вагинални и анални секс и друге полно преносиве болести, употреба нестерилног прибора при интравенском инјектирању дрога, путем трансфузије заражене крви или деривата крви, медицинским и естетским процедурама -пирсинг, тетоваже) важно је напоменути да је за популацију у повећаном ризику од оболевања неопходно да се тестирају како би утврдили свој ХИВ статус и благовремено започели спровођење АРТ.
С обзиром на актуелну пандемију ковид 19, све ХИВ позитивне особе сматрају се високо ризичном групом од оболевања услед смањене отпорности организма.
ХИВ је обољење од огромног јавно здравственог значаја с обзиром да је до сада одговоран за приближно 33 милиона људских живота на глобалном нивоу. Ипак, интензивним радом на ефикасној превенцији, благовременом постављању дијагнозе и лечења ХИВ-а, укључујући и тзв. опортуне инфекције, ХИВ инфекција је постала хронично обољење са којом оболели могу имати дуг и продуктиван живот.
1.децембар је у Календару здравља обележен као Светски дан борбе против ХИВ/АИДСа који има за циљ да раличитим активностима подстакне друштво у целини на превенцију ризичних понашања и да допринос борби за остварење једног од глобалних циљева – смањење оболевања од ХИВ инфекције.
др Весна Миловановић,
спец. социјалне медицине