14. март се обележава као Светски дан бубрега (сваки други четвртак у марту месецу од 2006. године) на иницијативу Међународног удружења за нефрологију и Интернационалног удружења Фондација за бубрег у више од 100 земаља широм света. Слоган овогодишње манифестације је „Здравље бубрега свима и свуда“ и промовише здравље становништва кроз раноправнију и доступнију здравствену заштиту сваком појединцу као и смањењу неједнакости у здрављу међу популационим групама.
Бубрег је парни орган који има за циљ излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма.Болести бубрега чине велику групу обољења како акутног тако и хроничног тока, најчешће узрокованих инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и често, штетном утицају појединих врста лекова који се користе у хуманој медицини.
Око 850 милиона људи у свету болује од неке болести бубрега што говори о величини значаја подизања свести о значају превенције ових обољења.
Најчешће акутне болести су инфекције уринарног тракта изазване различитим бактеријским сојевима али и другим узрочницима (гломерулонефритис, пијелонефритис). Понављане или нелечене инфекције доводе до настанка хроничних болести, међу којима је најзначајнија хронична бубрежна слабост (ХБС) или бубрежна инсуфицијенција.
Хронична бубрежна слабост је велики јавно-здравствени проблем обзиром да је повезана са високим кардиоваскуларним коморбидитетом и смртношћу. Уколико се не препознају на време и благовремено не лече, ови поремећаји воде ка терминалној слабости бубрега када се пацијент мора подвргнути хемодијализи или трансплантацији бубрега. Имајући ово у виду, јасно је да је од кључног значаја благовремено препознавање првих симптома који указују на слабљење бубрежне функције па је то и једини начин превенције ХБС. Због асимптоматског тока болести у већини случајева, остају неоткривене до одмаклих стадијума тако да половина болесника смртно страда због компликација у виду кардиоваскуларних болести и пре започињања лечења методама замене функције бубрега.
Поред кардиоваскуларних болести, ХБС вишеструко повећава ризик од настанка обољења као што су дијабетес и прогресивна атеросклероза.Ове болести чине скоро трећину болнички лечених пацијената и 84% смртних исхода од свих бубрежних болести.
Настанак свих обољења бубрега везује се за лоше социо-економске услове у којима људи живе и раде. И поред чињенице да оптерећеност овим болестима расте и код нас и у свету, неједнакости у доступности здравственом систему и заштити су и даље присутне. Такође, у многим земљама међу којима је и наша, недостају специфичне политике усмерене на превенцију и рано откривање бубрежних болести (скрининг програми).
Узимајући све наведено у обзир, промене стилова живота ( повећање физичке активности, правилна исхрана, контрола употребе дувана, алкохола, злоупотребе лекова и друго ), спровођење скрининг програма на болести бубрега као и обезбеђивање адекватне здравствене заштите у раним фазама болести биле би главне поруке Светског дана бубрега.