Дијабетес мелитус (Diabetes mellitus) је хронично, метаболичко обољење које се одликује повишеном вредности нивоа шећера у крви. Временом, ово доводи до озбиљних компликација на циљним органима као што су срце и крвни судови, очи, бубрези и нервни систем.
Према процени Светске здравствене организације и Међународног удружења за дијабетес (IDF), у 2017. години било је 425 милиона људи оболелих од дијабетеса, а према пројекцији у 2045. години очекује се пораст овог броја на 629 милиона људи широм света. Највећи пораст броја оболелих очекује се у земљама у развоју, у које спада и наша земља.
Највећи број свих дијагностификованих случајева дијабетеса је у групи типа 2 (око 95% свих оболелих) који се односи на старију популацију док само око 5 % има постављену дијагнозу дијабетеса типа 1 (јувенилни, инсулин зависан дијабетес).
у Србији је у 2018. години регистровано око 750000 људи оболелих од дијабетеса (РЗЈЗ“Батут“), уз податак да око 38% од укупне популације дијабетичара нема постављену дијагнозу болести, односно не зна за обољење. Дијабетес представља 5. водећи узрок смртности и 5. по реду узрок оптерећења болешћу у Републици Србији, према истом извору. На годишњем нивоу од последица дијабетеса умре око 3200 људи.
Дијабетес повећава ризик за настанак других инфекција код оболелих особа, посебно респираторног тракта. У условима пандемије ковид 19 ове особе су у повећаном ризику од оболевања, лошије прогнозе и исхода болести. У посебном ризику су особе старије од 65 година, због придружених коморбидитета (кардиоваскуларне болести, хронична болест плућа, малигне болести).
У основи превенције настанка дијабетеса је избегавање променљивих фактора ризика (фактора ризика на које се може утицати) здравим стиловима живота који подразумевају правилан начин исхране, физичку активност, превенцију гојазности и избегавање пушења. Избегавање поменутих фактора су такође у основи секундарне превенције компликација као и редовни превентивни и скрининг прегледи.
Светски дан борбе против дијабетеса има за циљ да скрене пажњу јавности на ове податке, и да здравствено васпитним активностима пригодним за актуелну епидемиолошку ситуацију ковида 19, подсети на значај превентивних активности како у раном откривању болести, тако и у превенцији различитих компликација здравља других органа и система органа до којих она доводи.
др Весна Миловановић,
спец. социјалне медицине