Од њиховог открића, антибиотици представљају камен темељац модерне медицине ( Светска здравствена организација – СЗО ). Сматра се да је увођење антибиотика, поготово пеницилина, продужило животни век сваком становнику планете за по 10 година. Међутим, прекомерна и неретко неправилна употреба ( нпр. субдозирање ) у хуманој и животињској популацији допринео је развоју резистенције – бактерије постају отпорне на антибиотике који се користе за лечење обољења изазваних овим микроорганизмима.
Резистенција бактерија може бити:
- урођена ( природна )
- стечена ( генетска ) и
- негенетска,
а мултипла резистенција подразумева резистенцију на три и више класа антибиотика.
У последње време користи се термин управљање антибиотицима, што чини:
- оптималан избор антибиотика
- оптимална доза антибиотика и
- оптимално трајање примене антибиотика.
Циљ ових поступака је постизање најбољег клиничког исхода у превенцији и лечењу инфекција, уз минималну токсичност лека за пацијента, минимални учинак за настанак резистенције уз прихватљиву цену терапије.
Политика употребе антибиотика подразумева строгу контролу дозе и дужине трајања терапије са циљем спречавања настанка резистенције.
Сваког 18. новембра обележава се Европски дан рационалне употребе антибиотика у оквиру Светске недеље упозорења на злоупотребу антибиотика ( World Antibiotic Awareness Week – WAAW ) са циљем да укаже на глобалну опасност од антибиотске резистенције и да пружи смернице здравственим радницима, доносиоцима закона и свеукупној јавности за избегавање даље злоупотребе антибиотика и ширење резистенције.