Дом здравља Раковица – Здравствена станица Канарево брдо превентивни прегледи недеља 03 децембар 2023 године.
29. септембар, у Календару здравља означен као Светски дан срца, обележава се од 2000. године са основним циљем да информише јавност широм света да су болести срца и крвних судова (кардиоваскуларне болести -КВБ) водећи узрок умирања људи: сваке године у свету умре 17,9 милиона људи од последица неке од КВБ.
Како су ова обољења већим делом последица деловања фактора ризика, како оних на које можемо утицати тако и оне непроменљиве, као што су године старости, пол, и наслеђе (само 2% болести отпада на урођена обољења), најмање 85% превремених смртних исхода може се спречити правилним начином исхране, физичком активношћу и смањеном изложености дуванском диму.
Од посебног значаја је орјентација на особе у високом ризику од настанка КВБ, које у оквиру примарне превенције препознају и идентификују лекари на примарном нивоу здравствене заштите – изабрани лекари.
Болести срца и крвних судова узрок су умирања код 51,7% свих смртних исхода у Србији. Исхемијске и цереброваскуларне болести водећи су узроци смртности у овој групи обољења где спадају и реуматска болест срца, хипертензија и многе друге. Акутни коронарни синдром је водећи здравствени проблем како у развијеним тако и у земљама у развоју. Стопа смртности у Србији у 2017. години износила је 40,4 на 100000 становника од акутне коронарне болести срца.
Дијагноза КВБ заснива се на:
- проналажењу узрока
- утврђивању структуралних промена
- дефинисању поремећаја хемодинамике и
- процени преосталог функционалног капацитета срца.
Најчешћи симптоми који се јављају као последица КВБ су отежано дисање, замор, бол у грудима, лупање срца и периферни отоци.
Већина дегенеративних болести артерија последица су артериосклерозе, чија се учесталост повећава са старењем. У главне факторе ризика за настанак артериосклерозе спадају повишене масноће у крви (хиперлипидемија), дијабетес, пушење и повишен крвни притисак. Постепено сужавање и дефинитивно потпуно запушење артерија су најчешће клиничке манифестације уз које се могу јавити и слабљење зидова артерија са стварањем проширења (анеуризми).
Проширене вене се углавном јављају на доњим екстремитетима и састоје се од ненормално проширених, издужених и извијуганих делова захваћених вена. Често се на околним меким ткивима и кожи током година јављају и промене као што су фиброза, хронични отоци, пигментација и атрофија коже.
КВБ су такође значајан узрок инвалидности и губитка радне способности па самим тим и повећања материјалних трошкова здравствене заштите, посебно у земљама са претежно старијим становништвом, у које спада и наша земља. КВБ су зато велики јавно здравствени проблем и самим тим рад на превенцији ових болести мора бити у центру свих активности здравственог система.
др Весна Миловановић,
спец. социјалне медицине
Related posts
