Кардиоваскуларне болести ( КВБ ) представљају велику групу обољења срца и крвних судова. Према подацима Светске здравствене организације 17,9 милиона смртних исхода од последица КВБ на глобалном нивоу у 2019. години представља 32% свих смртних исхода у истој години ( СЗО ).
КВБ су водећи узрок умирања у Европској унији – 1,8 милиона људи умре од неке од кардиоваскуларних обољења сваке године што чини 37% свих смртних случајева у ЕУ. У Београду су 2021. године КВБ чиниле 37,6% укупног морталитета.

У старосној популацији особа од 30-79 година са повишеним крвним притиском број оболелих је са 650 милиона нарастао на 1,28 билиона у последење 3 деценије а скоро половина од овог броја није имала сазнање о постојању хипертензије.
Најмање три четвртине смртних исхода од КВБ је у земљама са ниским и средњим приходима. У овим земљама у које спада и Република Србија, људи који имају неку од КВБ веома често немају услове и приступ ефикасној здравственој заштити и раном препознавању и лечењу болести. Као последица, долази до кашњења у постављању праве дијагнозе, благовременог лечења и превенције настанка компликација ( инфаркт срца, шлог и друге ) које неретко представљају и први сигнал за постојање обољења. Једно од решења овог проблема је у вршењу превентивних ( скрининг ) прегледа здравих људи и преорјентацији службе примарне здравствене заштите ка раном откривању обољења као и популације у повећаном ризику од настанка КВБ.
Лоше навике свакодневног живота као што су неправилан начин исхране, физичка неактивност и употреба дувана и алкохола за последицу имају пораст вредности крвног притиска, шећера у крви, дислипидемија као и прекомерне телесне тежине и гојазности. Уз ове факторе ризика за настанак КВБ треба поменути и друге који настају као последица глобализације, повећања броја становника на глобалном нивоу као и тренда старења становништва а то су сиромаштво, повећан ниво стреса и наследни фактори.
Здравствени систем треба да створи окружење у коме ће људи бити мотивисани да усвоје здраве стилове живота као предуслов очувања и унапређења здравља и смањења стопе инвалидности и превремене смртности од КВБ. У том циљу се обележава 29. септембар, у Календару здравља означен као Светски дан срца, да би се различитим манифестацијама и у условима Ковид пандемије скренула пажња јавности на значај превенција КВБ.