U svečanoj sali Opštine Rakovica,u subotu 25.11.2023 godine Dom zdravlja održo predavanje „Prevencija infekcija nastalih virusom humanog papiloma“
Епидемија коришћења дувана је један од највећих јавно здравствених проблема са којом је свет суочен, имајући у виду да се коришћење дувана директно повезује са више од 8 милиона смртних исхода у глобалној популацији ( СЗО ). Од тога, око 7 милиона смртних исхода је проузроковано директном употребом дувана док је код 1,2 милиона узрок такозвано пасивно пушење или удисање дуванског дима из непосредног окружења.
Бројна истраживања доказала су несумњиву шкодљивост свих форми дувана и дуванских производа по људско здравље и такође су један од главих фактора ризика за настанак већине хроничних незаразних болести ( ХОБП, малигне и кардиоваскуларне болести ). Имајући ово у виду, важно је истаћи и економске последице употребе дувана. Ово се најпре односи на трошкове лечења болести изазваних директном или индиректном употребом дувана и дуванских производа, апсентизмом као и инвалидитетом након лечења.
Посебан изазов је употреба дувана и дуванских производа у популацији младих и деце школског узраста на шта указују резултати истраживања. Такође, коришћење нових дуванских производа ( е-цигарета, загревани дувански производи ) међу младима је растући проблем с обзиром на чињеницу да они такође садрже бројне штетне супстанце као и традиционалне цигарете и шкоде здрављу.
Ако се има у виду да су неки од дугорочних ефеката престанка пушења смањење кашља и отежаног дисања ( након 1 године ), смањење ризика од настанка инфаркта срца и рака плућа ( након 5-15 година ) као и смањење ризика од кардиоваскуларних болести на онај код непушача ( након 15 година ), различити програми и кампање за одвикавање од пушења су од великог значаја. Такође, здравствено васпитни рад са децом предшколског и школског узраста може значајно допринети превенцији настанка пушења код деце или одлагање ове активности до периода одрасле особе.
31. мај се обележава као Светски дан без дувана још од 1988. године према Календару здравља, да би се јавности скренула пажња о свим побројаним чињеницама као и да би се предузеле различите активности на решавању овог проблема. Веома важно је да се у ову борбу укључе сви сегменти друштва и да то мора бити недвосмислен јавноздравствени, етички и економски императив Репулике Србије.
др Весна Миловановић,
спец. социјалне медицине
Related posts
