Tim za Porodično orijentisane rane intervencije-Razvojno savetovalište Dom zadravlja Rakovica
Малигне болести су, према подацима Светске здравствене организације, водећи узрок умирања људи у свету са близу 10 милиона смртних случајева узрокованих неком од малигних болести у 2020. години широм света.
Према броју новооткривених случајева у 2020. години, најчешћа је била малигна болест дојке (преко 2,26 милиона оболелих), плућа (преко 2,2 милиона оболелих), колоректума (преко 1,93 милиова оболелих), простате (више од 1,4 милиона оболелих) и желуца са више од 1 милион оболелих (GLOBOCAN, 2020.).
Главни променљиви фактори ризика за настанак малигнитета су употреба дувана и алкохола, смањена фитичка активност, лоше навике у исхрани које доводе до настанка прекомерне телесне ухрањености и гојазности, контаминација хране и воде за пиће као и загађеност ваздуха која утиче на појаву различитих хроничних обољења која су често у основи оболевања од малигних болести. На појаву малигних болести утичу и фактори на које се не може утицати, као што су пол, наследни фактори и породично оптерећење малигним болестима и старење, које доводи до смањења способности ћелијских механизама за обнову.
Узроци за настанак малигних болести су различити физички, хемијски и биолошки агенски (УВ и јонизујуће зрачење, азбест, дувански дим, тешки метали, афлатоксин, вируси и бактерије-H. pylori, HCV, HBV , HPV, HIV и други вируси).
У популацији до 19 година годишње оболи више од 400000 хиљада деце од малигних болести. Како не постоје програми превенције малигних болести код деце, потребно је обезбедити могућност за благовремену дијагностику и одговарајуће лечење у овој популацији.
30-50% малигних болети може се превенирати избегавањем фактора ризика и спровођењем превентивних (скрининг) програма. С обзиром на епидемиолошку ситуацију у свету изазвану пандемијом Ковид 19, када се скрининг програми нису спроводили потребно је различитим здравствено васпитним активностима истаћи значај раног откривања и препознавања симптома када су и терапијски ефекти највећи.
др Весна Миловановић,
спец. социјалне медицине
Related posts
