Малигне болести представљају други по реду од водећих узрока умирања у свету и процена Светске здравствене организације је да је у свету у 2018. години од ових болести умрло око 9,6 милиона људи. 1 од 6 смртних исхода је према овом прорачуну проузроковано неком од малигних болести.
Око 70% свих смртних исхода од рака је у неразвијеним или земљама у развоју, а трећина оваквих исхода је последица утицаја фактора ризика као што су прекомерна телесна тежина, мали унос свежег воћа и поврћа, недовољна физичка активност и прекомерна употреба алкохола и дувана.
Хроничне инфективне болести ( ХПВ инфекција, хепатитиси и др. ) представљају главни узрок за настанак малигних болести у 25% укупног броја оболелих.
Малигне болести су велики јавно здравствени проблем са растућим економским последицама узевши у обзир број оболелих, трошкове дијагностике и лечења као и дуготрајну спреченост за рад оболелих и инвалидност.
Према процени СЗО, 30-50% неповољних исхода малигних болести би се могло спречити избегавањем фактора ризика за настанак обољења као и спровођења превентивних активности ( скрининг програми и постављање дијагнозе у што ранијој фази када је и могућност излечења већа ). У 2018. години, нејчешће дијагностификовани су били рак плућа, дојке и дебелог црева а најчешћи разлог смртног исхода био је услед малигне болести плућа, дебелог црева и желуца.
У благовременом откривању и успешном лечењу битан удео има доступност здравствене заштите, која је троструко мања у неразвијеним земљама.
У Календару здравља, Март месец је обележен као месец борбе против рака када би, у складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом насталом услед пандемије ковид 19 требало скренути пажњу јавности на наставак борбе против малигних болести.
др Весна Миловановић,
спец. социјалне медицине
Кратак тест – Шта знамо о скринингу рака